Prica je moja golema....Kako majka sina imala,cuvala,ranila...D'n i noc samo u njega gledala...A sin bolan....Porasnaja sin...Dosla snaga,mlados'...Zamirisale devojke...Sto na sina dusa zaiskala sve majka davala...Atovi..Puske..Sablje...Zene...Koju devojku neje pogledaja samo njojne kose neje mrsija i usta celivaja....Nijedna mu ne odrece...Nijedna ga ne prevari...A on ???Sve gi celivaja....Sve gi varaja....I bolan..Bolan bija....
E takoj je bilo nekada....A onda je doslo vreme da se sve turi na svoje mesto...Ja sve namestim kako treba...Ali dusmani ne daju da toj bude takoj....Oce da rasture i toj ti je.... A ja ne dam...Ima da bude kako treba...Ima na ovaj svet jos dobri ljudi....Ce mi pomognu u toj....
Golema je muka moja...Golem jad me pritiska...Mlogo su me neprijatelji napadli...A pros' i neduzan covek se najteze odbrani od napasnici....
E od toj cu ja da vi pricam ovde...
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши