Dilema

Pocetkom leta Ultra Boban je napustio posao.Nije se vise moglo.Napustili su i iznajmljeni stan.Otisli su da zive u selo zajedno sa Vojkom i Ivicom.

Provodili su dane u svakodnevnim poslovima.Odlazili do grada ponekad.Ponekad (vrlo retko) su odlazili da pomognu Vojki i Ivici u poslovima u polju.Ultra Boban bi pomagao a Andjela bi samo bila tu.Tu blizu njega.Voleo je njenu blizinu.

Deca su prestala da se javljaju.Ultra Boban je pokusavao i dalje da ih cuje ali bez rezultata.O tome da ih vidi nije bilo ni govora.S' vremena na vreme dobijali su telefonske pozive i uglavnom se na njih javljala Vojka.Bili su to pozivi koji su sadrzali vredjanje ili dahtanje u slusalicu.Bili su uvereni da dolaze od Vande ali nisu tome pridavali znacaj.Nisu zeleli da dozvole da njihov mirni zivot poremeti bolesna mrznja.

Vreme je prolazilo a para niotkud.Ultra Boban i Andjela su resili da odu van zemlje.Da okusaju srecu sa tom gorkom korom hleba u tudjini.Posle par bezuspesnih pokusaja uspeli su da dobiju (citaj-da kupe) vize i bili su spremni da krenu.Ultra Boban  nije zeleo nikome da kaze gde idu.Bio je besan na sve.Na Vandu,na Asku,na Belog,na navijace,na sudije,na pravdu....Pozdravili su se sa vojkom i Ivicom govoreci da idu do Andjelinih na par dana.Otisli su do sela od grada u kome su zivela deca.Sacekali su Gaju ispred skole.Nije znao,nije hteo ili nije smeo da kaze gde je Vlaja.Dok je dolazio u susret svom ocu tresao se.Ko zna sta je mislio da ce da mu se desi.Video je Ultra Boban strah u njegovim ocima.Znao je da je taj strah tu usadila bolesna zena poremecenog uma.

Privio je dete na grudi.Slusao kako njegovo srce udara i pitao se :

-Kad li cu ga ponovo videti?

Posle pozdrava,seo je ociju punih suza i otisao.Utehu mu je pruzala jedino nezna Andjelina ruka koja je mrsila njegovu kosu.Andjelin glas koji ga je tesio govoreci da ce sve bii u redu...

Par dana posle toga napustili su zemlju...