Od preselenja su stvari krenule nabolje.Ultra Boban je poceo da radi u dobroj firmi.Plata je bila dobra i sto je najbitnije redovna.Na poslu su ga jako cenili.Dolazio je umoran ali zadovoljan sa posla.Nije mu bilo bitno to sto je celog dana bio na suncu,kisi ili vetru.Nije mu bilo tesko sto je naporno radio.Po povratku sa posla cekali su ga osmeh,zagrljaji i poljupci Andjele i Denisa. Igrao bi se sa Denisom i dozvoljavao mu da skace po njemu i da ga gazi dok bi Andjela kuvala kafu i postavljala vec spremnu veceru.Bilo je to ono sto mu je godima nedostajalo i sve te sitnice sada su ga cinile srecnim.
Decu nije ni pokusavao vise da zove.Jednostavno nije zeleo da im smeta.Uzaludna su bila Andjelina nagovaranja.Nije zeleo da ih zove jer je znao da ce se u njegove kontakte sa njima umesati Vanda.Nije zeleo nova razocarenja.A i plasio se da ce naici na odbijanje sa njihove strane.Nikoga Ultra Boban nije zvao i niko nije znao gde se nalazi.
Negde pocetkom jeseni dosla je prva tuzna vest.Po povratku s' posla primetio je da nesto nije kako treba.Andjela je bila napeta.Osecao je da ga ceka neko neprijatno iznenadjenje.Andjeli su javili da je umro Ultra Bobanov otac.Saopstila mu je to kako je najbolje umela.Da tuga bude jos veca,ta vest je stigla sa zakasjenjem od 7 meseci...Niko se nije potrudio da potrazi Ultra Bobana da mu vest saopsti odmah.
Kako se osecao tada verovatno pretpostavljate.7 meseci posle oceve smrti on saznaje a ne moze ni na grob da mu ode.Nema radne i boravisne dozvole,viza istekla....Ilegalac je u stranoj zemlji...Nema mu izlaska....
Pozvao je majku...Prvi put posle skoro 3 godine...Prvi put je posle 3 godine cuo majcin glas...Prvi put i to tuznim povodom....I dalje nije rekao gde se nalazi...Samo su jedno drugom izjavili saucesce i dogovorili se da nastave sa telefonskim kontaktima....Nije Ultra Boban tip coveka koji voli da se javlja i nekome polaze racune ali u tom momentu i kratki razgovori sa majkom su mu prijali...
Нема коментара:
Постави коментар