Idu dani

Prolazili su dani a nikakvog resenja nije bilo na vidiku.Niti resenja za slucaj koji se vodio (ako to uopste moze da se nazove slucajem),niti resenja za status u stranoj zemlji.

Ultra Boban i Andjela su izgubili svaku nadu.Nisu znali vise kome da se obrate.Nisu znali kako da rese svoje probleme.Uzaludno je to sto su cinjenice i zakon na njihovoj strani.Sve konce je u svojim rukama drzala Vanda.

Znao je Ultra Boban da Vanda likuje.Znao je da je srecna jer mu svojom laznom tuzbom unistava zivot.Znao je da je srecna i vazna zbog toga....I znao je da nista ne moze da ucini da to promeni...

A onda tracak nade.Pocelo je da se govoti o tome da ce se menjati pasosi.Da ce sa novim pasosima moci da se putuje bez viza.Ponadali su se da ce na taj nacin moci Ultra Boban da ode za Srbiju razjasni stvari i resi probleme.Znali su da ce biti uhapsen kad udje u Srbiju ali su pretpostavljali da ce se brzo razresiti zabluda da ce biti pusten na slobodu.I to je bio spreman da prihvati.Otisli su u Srpsku ambasadu i podneli zahtev za nove pasose.Posle par meseci stigao je pasos za Andjelu.Za Ultra Bobana nije bilo nikakvog odgovora.A u medjuvremenu je njegov pasos istekao.

Posle 6 meseci stigao je odgovor.

Zahteve je odbijen jer postoji zabrana za izdavanje putne isprave.Pored krivicnog postupka i poternice Vanda je  svojim uticajem izdejstvovala da se i to dopise.

To je vec bio totalni šok za sve.Tek tada su se nasli u cudu i nisu znali sta da rade.

Razgovarali su sa konzulicom.Rekla je  da je to nemoguce.Da je to krsenje ustavom zagarantovanih prava.Nije mogla da shvati kakvo zlo od zene stoji iza svega.Uostalom,normalnom coveku je i nemoguce da shvati da tako nesto postoji.Svega toga su oni bili svesni,ali su bili nemocni da bilo sta urade.Opet su dobili savet da je najbolje da to resi advokat.Najbolje i najbrze.

Nasli su drugog advokata...