Ništa ne znaju ovaj d'nsnja deca...Nit umeju da se zaljube kako treba,nit da se vole...Samo zevaju u televizori i misle da će tam da nauče kako treba...U moje vreme je bilo mlogo drugakvo...Mi smo se voleli istinski...Prvo smo se upoznavuvali,pa smo se voleli pa smo na kraj rešuvali da se venčujemo i praimo decu...Ovija dan's sve naopako rabote...Prvo naprae dete,pa se m'lko vole a posle se rasturaju...Na kraj se upoznavaju...Od venčanje nema ni govora...S'g ću ja da vi kazujem kako sam se ja upoznaval sas ednu devojku iz susedno selo (toj je bilo pre Rosku)...
Bil je vašar za Blagovesti...Spremi mi mater nove dreške,turi ji u cedilo (da se ne ušljipam u blato dok stignemo do vašarište i dok prodademo tele) i krenemo mi...D'n pred toj ja sam moral da se okupem (kao i uvek uoči vašar el neku slavu),da se obrijam a moral sam i da se načešljam...Idemo mi takoj...Bašta vodi tele a ja i mati nazad...Kad zastane ja podoknem...I takoj...Mater me savetuje kakvo da rabotim kad prodademo tele i uznemo pare...Kazuje mi da ce mi bašta dade neki dinar pa da idem m'lko na ringišpil,da najdem neko devojče a oni će si odma idu dom....Čim smo ulegli u vašarište napadoše ni maltrapazi i kupiše tele...Bašta mi dade pare,mati mi dade da oblečem nove dreje i ja krenem na ringišpil...Leleeeee...Tam okol ringišpil ima devojke kolko oćeš...Turim ja ruke u džepovi,slamku u usta,nakrivim šajkaču i gledam...Na neku i namignem...U neko vreme edna što sam jo namiguval poče da mi se smeška....Vidim ja da će tuj da bude nešto pa se prim'knem do nju...M'lko smo se gledali...Onakoj ,ispod oko,pa smo se smeškali...I na kraj ona mi kazuje:
-Oćeš da mi kupiš ednu šarenu lulicu pa da idemo da se vozimo u onija avioni štu idu gore-dole....
Pade mi kamen od srce...Ja sam se bil uplašil da ce me tera da jo kupim pljeskavicu pa da se posle vozimo na ringišpil...Stra' me bilo da jo se ne smuči od vrtenje na ringišpil pa ma ubljuje...A oblekal sam nove dreje...Kupim jo lulicu i dok je ona icepila onaj celufan sto je umotana mi smo već bili sedli u ed'n avion i počeli da se vrtimo...Vidim ja da je ona strašljiva...Kako se onaj avion digne povisoko ona me stiska za ruku...Stiskam i ja nju...U neko vreme,kad smo bili najvisoko što može da bude nešto puče i onaj vrteška se zausta'i...Onaj narod u drugi avini poče da oka,neki i da kukaju...Ja nagvirim napolje i vidim da onaj ciganin što pusta tuj napravu kima sas ruke i kazuje kako će sve da bude u redu...Samo treba m'lko da se počeka...Ispadal neki klin....Rešim ja da iskoristim priliku...Stisnem onuj devojku jako za ruku pa jo kazujem:
-Men' je stra'...Prim'kni se uz men...Ne bi bilo loše da se zagrlimo...
Ona odma pristanjuje....Sedimo mi takoj zagrleni a ja počnem da jo kazujem iz koje sam selo,kolko njive,livade i šumu imam...Sve jo objašnjavam od moju vamiliju...Sve ja toj pricam i odma zaključim da ona neje prilika za men'...Ja se ubi pričajući a ona samo trepka i gleda me belo...Kad u neki momenat me uvati za uši...Obrnu mi glavi prema nju pa kad poče da me ljubi...Leleeeeee....Ajde što me ljubi...Nego poče i da me ape...A zubi jo oštri....Leleeeeeeee....Najgore je bilo kad mi munu jezik u usta...Malko je valilo da se ugušim...Aaaaaa...Neceš ga takoj snajke...Ja ti kupujem lulicu i vozim te na vrtešku a ti ceš da me apeš....Kad sam jo zašljepil ed'n šamar mislim da jo je zujalo u uši tri d'na...Odma se izm'knu od mene a na moju el na njenu sreću i onija majstori popraiše vrtešku pa ni spustiše na zemlju...
Kad sam doš'l dom i kad je mati videla kolko sam izeden po obrazi i po šiju mislela je da sam se pobil sas nekuga...Posle kad je čula kakvo je se desilo ona je se samo čudila i krstila...Bašta je samo ćutal...Izgleda mu je bilo krivo što sam dal pare za lulicu...
Nauči što nisi znao:
(drugakvo-drugacije;dreške-garderoba;cedilo-vrsta torbe;ušljipam-uprskam;Bašta-otac;ubljuje-upovraća;kima-maše;poče i da me ape-poce da me grize;zašljepil-udario)
Нема коментара:
Постави коментар