Nagodba...

Ide vreme a u celo selo i oklinu sas mene teraju cirkus...Svi mi se smeju kako sam zakasal sas Surču...A ja nikako ne mogu da se odbranim...Džabe ja  pričam kako je bilo...Narod si tera po svoje..'Edni me savetuju da ga tužim.'edni da ga bijem...Ne slušam ja nikoga..Samo čekam  i posmatram kakvo se dešava.Slušam kako Surča priča svakakve priče od mene..Kako me ogovara...Kako me pljuje i blati na pravdi boga...Čujem ja od drugi da praci odlično napreduju...Čujem i da je Surča probal da vodi svinju na razna druga mesta al' bez uspeh...Mene toj ne zanima...Što se mene tiče mož' da ju vodi gde oće i da raboti kakvo oće...Ja sam 'edno rešil...Praci ima da mu uznem pa makar mi toj bilo zadnje u život...Ima da zapratim drugoga čoveka da i' pazari...Samo da se ja ne pojavljujem...Upoznal sam i 'ednoga čoveka iz njino selo i zadužil ga da s vreme na vreme pogleda dal na praci ništa ne fali...
'Ed'n d'n čujem ja neki me oka na kapiju.Izlegnem da vidim koji je..Kad tamo-Surča i sa njega jos trojica...Kao neka delegacija...Uznem ja železnu vilu (za svaki slučaj) ,otvorim im kapiju i uvedem u dvor...Sednemo uz astalče,sipem im rakiju i dok sam ja sipuval oni počeše da pričaju zašto su došli:

-Mi smo odbornici iz mesnu zajednicu i došli smo da se sas ovoga čoveka nagodite kako da mu platiš štetu.Tvoj vepar je upropastil njegovu svinju.Oprasila je samo dve praseti.Toj je golema šteta za nasega domacina.On traži da mu platiš što je dovodil svinju,što je izgubil d'n,što je pazil na nju dok je bila sprasna,što mu je prerila dvor dok je bila sprasna,što je potrošil gas za lampu dok je čekal da se oprasi...

Broje oni takoj a ja samo slušam i u sebe se čudim...Mislim se dal su ovija ljudi normalni...Na kraj prekinem ja toj njino izlaganje:

-De da vi men' kažete kolko pare tražite i da vi ja više ne vidim nikada u život...


-Da mu dadeš 5000 dinara...

Ja odma ispratim Rosku kod Stojana da uzne pare jer mi nesmo imali tolko.Ona se buni al ja jo'kazujem:

-Idi i uzni samo da više ne gledamo ovoga skota...

Donese ona pare,ja im izbrojim,dadem u ruke a 'ed'n od onija odbornici-svedoci kazuje:

-Znaš kako prike,nemoj se ljutiš...Ovakoj je najpošteno...S'g kad smo sve rešili mož' da ostanemo drugari...

Ja se dignem od stoličku i samo podignem železnu vilu nad glavu pa im kazujem:

-Izlazite napolje iz moj dvor i da vi više nikada ne vidim ovde...Inače svašta ima da bude...

Mislite da se na toj završilo...

Nauči što nisi znao:

(zakasal-nagrabusio;zapratim-pošaljem;železnu-metalnu)