Boleštine...

Šta je bre ovoj ljudi?Zavladale neke boleštine,da ne mož' da se digneš ujuto a da ne čuješ da su nekoga oterali u ambalantu?Svude toj zavladalo pa i u naše selo.Ja na svu sreću imam moju Rosku...Ona me natera da ispivam nekavi čajovi takoj da mene ništa ne vata.Ali svaka sila za vek biva.Takoj je došlo vreme da se i ja razbolim.Nikakvi čajevi ne pomagaju.Vari Roska,samo menja listovi...Nista.Da idem kod lekari neću.Čvrsto sam se zarekal.Od sve mi je najteško padlo što ima da mi prom'kne sve što se dešava pred zadrugu dok ja ozdravim.Navalili mi drugari u posetu...Dane...Još neki drugi...Čak je i Mrdja doodil...Svaki donese po nešto....Al' nikoj da ubode onoj što treba...Sve dok ed'n d'n neje situacija  pošla na moju ruku....Eve kako.....
Toj jutro Roska je morala da ide u varoš da odnese jajca i sirenje...Svarila mi je 'ed'n lonac čaj,zamotala me kao kiflu...Naredila mi je da se ne mrdam ni ako bude zemljtres....M'lko je prošlo od kako je otišla kad čujem ja da neki bije na vrata.Oknem da je otključano i da ulegne koj god da je.Kad se vrata otvoriše kao da me je sl'nce ogrejalo.Moj drugar Stojan stoji na vrata i lezi se kao varen zajac.Otkako sam se razbolel on neje doodil...Imal je mlogo obaveze...Moral je da sedi pred zadrugu i za njega i za mene...Odma ga ja oknem da sedne pored mene na krevet i da mi podnese raport kakvo se dešava po selo...Sede on i poče da vergla...Ne mogu da ga zausta'im...U neki ma' kazuje kako mu je suva guša....Diže se i otide pravo u kujnu...Vrta se otud i nosi vlašu u ruku...Men mi nešto mrdnu u mešinu....U vlašu se žutije kao dukat...Toj je onaj što me Roska masira...Sede on pa na krevet...M'lko priča pa trgne iz vlašu...A men mi teču ljige...Gledam ga ja,gledam....Pa kad se  iz'pnem...Svrljim onaj jorgan od men...Grabnem onuj vlašu iz njegove ruke pa kad nategnem...Kliza niz gušu kao niz led...A dobro miiiiii...Vidi Stojan da je naprail pravi potez al' ga stra da ću sve da popijem...Dok smo napra'ili triput živeli-otide vlasa.Rešimo mi da se preselimo u podrum.Tam je zavetrina.Ponesemo dva dubara i sednemo uz ed'n džiban...Munemo crevce u njega ,čaške  si drzimo u ruke,natočimo pa preklopimo crevce...Toj je trajalo dosta vreme...Sve dok nesmo zboli glave kao volovi i zaspali tuj...
Men je razbudilo Roskino okanje...Kad je se pojavila na vrata sas kobilku mi samo sto se nesmo uneredili...Vatra jo' seva iz oči.Dok je ona zamanula sas onuj kobilku ja i Stojan smo uvatili juriš,pa pored nju pa niz dvor ...Stojan je odma otrčal dom,a ja sam moral da se vrnem u sobu i da dva sata gužvim kapu i pravdam se...
Sva sreća te me je  onaj prepek iz džiban preznojil i popuštila me boles...Inače ne bi me pred Rosku opravdalo ništa...

Nauči što nisi znao:

(Vari-kuva;lezi se kao varen zajac-smeje se kao kuvani zec;oknem-zovnem;guša-grlo;mešinu-stomak;teču ljige-balavim;iz'pnem-sakupim snagu;svrljim-zbacim;dva dubara-dva drvena trupca;džiban-vrsta bureta za rakiju;okanje-dranje;kobilku-obramica)