Mangupiranje...

Rešim ja jed'n d'n da se m'lko mangupiram.Svi iz moje selo su išli b'r po jedanput u Niš...A ja rešim da ji zaje*em,da otidnem do Beograd...Popijem tam nešto i vrnem se dom.Posle kad otidnem pred zadrugu imam sas kakvo da se valim.
Spremi mi Roska stovalno odelo...Ja se obanjam,izbrijam...Kao za slavu...Na nodje navlečem cipele (zajmil sam ji od Stojanovog tatka,on je toj donel iz Nemačku puni džakovi ...Kazuje -da kad god mu zatrebaju cipele on projde kroz zgradu gde je stanuval,od ulaz do vr'-pun džak cipele).Sve se ja udesim i sas prvi voz krenem.S'g počinja zaplet na dramu...
Izlegnem ja iz voz u Beograd...Čujem trube...Duvaju trubači kao kad neki ide u vojsku...Svi se kao nešto vesele kad projdu pored nji'...Al nikoj ne tura pare na violinu 'el u onaj šešir što je pred njine nodje.Za svaki slučaj,da se ne bi izgubil,ja rešim da idem u neku dobru kavanu al da je blizo...Posle nema da umem da se vrnem.Ja se zač's izgubim i  u treće selo od moje kad idem na rezaru a kam'li u ovolki grad.Pitujem ja tam onija ljudi što idu:

-Ej, prike,kude je ovde najblizo neka dobra kavana?

Oni samo proode pored men i gledaju me kao da sam šugav.Poneki progovori...Al ja ga ništa ne razbiram...Sve nešto:

-Brate je*o te....Kakav ljakse...Vidi gedže...Koma brate...

Neki čudan jezik se tam priča.Pitam ja 'ednoga...Vidim ga da stoji kao zaludan pored jedna kola...A na nji piše tahi...Šta sam ga potrevil...U centar...Odma čovek otvara vrata...Kazuje da je najbolje za men da me odbaci do neki splav...Ja proba da se bunim...Neću bre da me nigde vrlja...Ali džaba...Kola pojdoše...A oko nas ...U šesnaes reda idu kola...Kako li znaju koji je gde poš'l-je*em li ga.
Nekada stigomo do nekakvu golemu reku...I tam ima nekakvo iskovano od grede i pokrijeno sas ter-papir...Ljuška se na vodu.Odma sam svatil da je toj splav...Necu da pitujem-treba da ispadnem glup u društvo.Kad onaj što me dovezal ispruži ruku i reče:

-2000 dinara.

Znal sam ja de ce da me zaje*u za nešto...Ali se nes'm nadal da će toj da se desi u start.Platim i izlegnem...I odma rešim da se nazad do železničku vrtam peški.Ulegnem ja u tuj ljuljašku na vodu...Odma dotrča jed'n u pilotsko odelo....Pituje me kakvo ću da pijem.Mislim se ja,mislim i rešim:

-Da mi dadeš jednu čašu crno vino.

Ljudi moji...Kad je odnegde donel šiše...Ja sam tel da se izvrnem na grbinu...Mora da ga ima 5-6 kila...U život nes'm videl pogolemo šiše.Čini mi se ...Dok je izvadil zapušač iz njeg i počel da sipuje,on ga vrnu nazad i odma onoj šiše odnese negde pozadi zavesu.Pogledam ja u čašu...Pitujem se kakvo da rabotim sas ovoj...'El da ga pijem ,'el da ispiram oko.Momentalno mi je pred oči izlegla slika od Rosku...Naje*o sam ga kad se vrnem dom.Cimnem ja onoj što ima u čašku...Mogu da vi kažem da tak'v ukus ima kad ja ispiram kacu od kominu...I krenem da platim...Odma onaj u uniformu dotrča:

-Tri hiljade dinara....

Tri 'iljade zvezde mi se pojaviše pred oči.Pa kad ga grabnem za gušu...Izvlečem iza onuj kasu ...Pa krenem da ga udaram od patos....

-Pa mame ti ga spopatrljim...Pa nes'm ja ovde večeral sas moju i komšijinu vamiliju...Popil sam 11 kapke kominu...Ako mi još 'edanput spomeneš pare ima da te vrljim u ovaj potok...

Obrnem se i izleznem.Nemam pojma kako sam stigal na železnižku...U'vatim voz i nazad -dom...Svi koji su me pitali kude sam bil ja sam im rek'l da sam iš'l u Niš kod doktura...Sramota me bilo da pričam kako su me  ošurili kao prase u taj naš glavan grad...A kakvo mi Roska napra'ila...Toj ne smem ni da vi spominjam...

Nauči što nisi znao:

(stovalno odelo-odelo za svečane prilike;zajmil-pozajmio;rezaru-strugaru/mesto gde se secu drva;proode-prolaze;zaludan-besposlen;vrlja-baca;šiše-flaša;Cimnem-popijem na eks;kacu -veliko bure;kominu-ostatak od iscedjenog grozdja;grabnem za gušu-dohvatim za vrat)